U akvatorijumu kotorskog zaliva u subotu 19. avgusta od 21 sat biće održana tradicionalna manifestacija “Bokeljska noć”.
Početak ove morske fešte najaviće kotorska Gradska muzika.
Zajedno sa jedrilicama kotorskog Jedriličarskog kluba “Lahor” okićene barke će se predstaviti u tri kruga i konkurisaće za nagrade.
Tokom trećeg đira stučni žiri će proglasiti najbolje, nakon ćega će početi veliki vatromet.
Fešta će se zatim nastaviti na trgovima starog grada, a najaviće je defile Gradske muzike.
Na trgovima sviraće brojne domaće lokalne grupe, a na Trgu od oružja nastupaju klapa Bonaca i grupa Teška industrija.
Organizator je Kulturni centar “Nikola Đurković” Kotor, suorganizator lokalna Turistička organizacija, a pokrovitelj je Opština Kotor.
Iz kotorskog Komunalnog preduzeća obavještavaju korisnike parkinga na rivi da će zbog održavanja Bokeljske noći parking biti zatvoren od 15 do 23 sata.
“Pjaca” ili “Trg” ili “nesto trece?!”
Smesno je citati komentar nekog sa dijalektom jezika, prepunog pozajmljenih stranih iskvarenih reci, skucenog na nekoliko kvadratnih metara kako vrsi navodnu korekciju I jezicku recenziju veoma cesto na ovom mediju.
.Paradoksalno Srbija, Crna Gora, Bosna I Hercegovina I dobar deo Hrvatske su “podeljene zajednickim srpskim jezikom” sa ogromnim brojem lepih dijalekata I naglasaka koji indentifikuju I daju neku lokalnu draz, lepotu I sarm prijatan za usi toj odredjenoj maloj nekada izolovanoj grupi ljudi, sve dok oni tu posebnost ne vide kao “neki visi stepen kulture koja nikad nije ni bili njihova vec strana” i duzeg boravka bar nekoliko generacija na nekoliko kvadratnih metara I namecu je drugima, pod motivom ocuvanja pozajmljene civilizacije.
Cak I samo ime male grupe ljudi “Bokelj” (koren “Boka” pozajmljen iz spanskog jezika), “Montenegrin” (pozajmljeno iz Italijanskog prevoda imena stanovnika oko planine Lovcen, Crnogoraca),je strano I pozajmljeno.
Taj fenomen nije izolovan slucaj samo za nase podneblje, vec je jedna of ljudskih slabosti koja je prisutna sirom plane Zemlje na kojoj zivimo ( koju sam ja sticajem okolonosti imao privilegiju da obidjem.)
Naprimer mnogi Amerikanci (nekih nabrojanih 10 miliona ljudi) se ubise dokazujuci da ime je predak dosao sa oko 100 ljudi na brodu “Mayflower”, kao neku formu nove aristokratije iako su navodno odf nje pobegli kao izgnanici.
Takodje, Filipinci se rangiraju koliko I’m ime zvici spanski.
Stanovnici Indijskog ostrva, Goa, isto tako insistiraju na portugalskim recima.
Nasi Bosanci takodje sa nekoliko turskih reci, ili Vojvodjhani sa par nemackih I madjarskih reci dokazuju svu navodnu auteticnost.
Gospodja Margaret Tacer, rodjena iznad jedne bakalnice, je cak uzimala casove engleskog jezika, da bi se uspela nu drustvenoj engleskoj lestvici.
Pravi starosedeoci Boke Kotorske, svi znaju svoje poreklo I od kuda su dosli, ali noviji stanovnici pokusavaju da se indentifikuju sa starim zidinama I interesantnom I nekada slavnom istorijom ovoga predivnog Kotorskog Zaliva, preko dijalekta jednog jezika.
Cudno!
-Oni koji ne znaju strane jezike, ne znaju nista ni o svom maternjem jeziku.
-Those who know no foreign language knows nothing of their mother tongue.
-Wer fremde Sprachen nicht kennt, Weiss nichts von seiner eigenen.
-Те, кто знает иностранный язык не знает ничего своего родного языка
Matija Cenanovic
PRAVILA KOMENTARISANJA
Komentari se objavljuju na portalu Skala radija. Odgovorni za sadržaj su isključivo autori napisanih komentara.
U komentarima je zabranjeno koristiti uvredljive riječi, psovke i klevete. Neće se objavit komentar koji sadrži ove elemente kao ni tekst komentara koji sadrži govor mržnje. Ukoliko se dogodi propust pa tekst bude objavljen, moderator je dužan da ga odmah ukloni čim ga primijeti ili mu neko skrene pažnju na sadržaj. Neprimjeren sadržaj će biti uklonjen a autor može biti prijavljen nadležnim organima.
Za eventualne primjedbe i sugestije mejl je [email protected]