Vijek crnogorskog neprebola – kad su gorjeli Zviceri!

Patriotski  Pokret  „Lovćenske  straže” bezrezervno  podržava  inicijativu  Prijestonice  Cetinje  upućenu Ministrarstvu   prosvjete,  nauke,  kulture  i  sporta  za  podizanje  spomen  –  obilježja  porodici  Zvicer.

Mi  iz  patriotskog  Pokreta  – „Lovćenske  straže” sa  ponosom  ističemo  činjenicu   da  je  naš, sad  već  pokojni  komandant  „Lovćenskih   straža”, akademik  Jevrem  Brković, dao  nemjerljiv  doprinos   da sa  ovim  monstruoznim  zločinom  srpskih  žandarma,  u selu  Rokoči, na  istinit  način  bude   upoznata  javnost   između   ostalog  i  kroz  stihove  njegove  pjesme   “Kad   su   Zviceri  gorjeli”  koju  vam  ovom  prilikom  interpretiramo:

 Kad su  Zviceri  gorjeli

Između  jednog  Velikog  petka  i  jedneVelike  subote (aprila  mjeseca 1923. godine)
bila  je  i takva  noć  kada  su  Zviceri  gorjeli,
kada  su  nebesa  plakala,
kada  je  neki  žandarmerijski   major  Kecmanović, a  iz  Bosne,
više  no  Bog  Đavola  Crnogorce  mrzio!
Naredi
taj  žandarmerijski  major Kecmanović, a iz Bosne,
da te  cijele  noći  između  Petka  i subote,
gore  samo  Zviceri,
samo  čeljad  Petra  odmetnika!

Petar  odmetnik  je  imao  samo  dvoje  čeljadi:
Imao  je  majku  i   ženu  i uz njih  troje  đece,
troje  douvčadi, tri  kaćunasta  anđelčića  gladna,
što  još nestigoše  ni  Čeljad  da  budu.

Cijele  te  noći  između  Grahova  i  Cetinja,
između  kamene  pučine  i  čađavih  zvijezda,
gorjela  su  Petrova  đeca,
gorjela  je  Petrova  žena,
gorjela  je  Petrova  kuća!

Kuću  đecu  i  ženu,za  primjer  zapali,
onaj  major  Kecmanović,  a  iz  Bosne.

Te  strašne  crnogorske  noći  samo  Petrova  majka  nije  gorjela:
Vezaše  staricu  za  mladu  trešnju  ispred  kuće
da  bolje  vidi  kako  joj  Petrova  đeca  i  žena  gore!
Pred  smrt, majka  Petrova
u ludnici  šibenskoj  doktoru  Baltiću  došapnu:
Sine  moj, teže  je  gledati  kako  ti  sreća  gori  nego  gorjeti!

Sve  to  uradi  onaj  major  Kecmanović, a iz Bosne!

Crnogorske patriote moraju postaviti logično pitanje:”Zašto  se čekalo 98 godina  od  ubistva  crnogorskog  rodoljuba, komite  i zelenaša  Petra  Zvicera,kao  i svih  drugih  crnogorskih  komita  i patriota  da bi  se pokrenula  ovakva  ili njoj slična  inicijativa ?”Smatramo da je na to pitanje najbolji  odgovor  dao  naš pokojni  komandant, između ostaloga i kroz  stihove  pjesme  koju vam  ovom  prilikom   interpretiramo:

 Kučkini  sinovi

Nikad  od  njih  pravih  pasa.
Drugo  su  ovčari,
Drugo  su  šarplaninci,
Drugo  vučjaci,
Svaka  čast  hrtovima  i  dogama.

Motaju  mi  se oko  nogu  bezubi  kerovi,
Tek  oštenjeni  bizini, bize  male,
Gadovi  neki  pseći,
Već  uškopljeni,
Pas  im  majku!

Laju, a  neznaju  ni  to da  čine.
Kevću,
Nose  naočare,
Po  dvoje  nose,
A  ne vide  u  čijem  su  brlogu.

Ta  neurotična  kučad.
Ti  mali  psići,
Ti  nesoji  pseći,
Ta  štenad  zagrižena.
Ta  pasmina  zimomorna.

Plombiraju  zube,
Nose ukrasne   brnjice,
Svilene  vrpce  oko  vrata.
Hoće  to ta milet  pseća,
Dok  ih  pravi  psi   zapišavaju!

Kad  naiđem  ispred  njihovih  štenara,
Rastu  im  crne  zazubice,
Mašu  sitnim  glavicama,
Iz  oba  oka  plaču,
Podviju  repove  i  cvile.
Dobro  znaju  što  o  njima  mislimo,
Ja  i moji  prijatelji  vučjaci.

Nikada  od  njih  pravih  pasa.
Upudličili  se.
Nakotili  se,
Pune ih  sobe  i ulice,
Bi  da  ugrizu, a  nemaju  čime.

Vežgaju  s  tuđeg  lanca,
Kašljucaju  sipljivo,
Loču  sve  vrste  alkohola,
Pate  od  pseće  depresije,
Od  učtivog  bjesnila.

Kučkina  kučad,
Kučkini  sinovi!

S poštovanjem

UPRAVNI  ODBOR  LOVĆENSKIH   STRAŽA